Bosna i Hercegovina je ove godine proizvela 279.328 tona pšenice, prema zvaničnim podacima. U Federaciji BiH proizvodnja je pala za 1,1%, na 79.328 tona, dok je Republika Srpska (RS) ostvarila oko 200.000 tona.
U FBiH pad nije zabilježen samo kod pšenice. Proizvodnja raži smanjena je za 7,3% u odnosu na prethodnu godinu, dok su ječam i zob ostvarili rast – 4,3% i 10,9%. Voćarski sektor, međutim, bilježi znatno lošije rezultate: prinos trešanja pao je za 45%, višanja za gotovo 29%, a kajsija za više od 40%, ponajviše zbog slabijeg prinosa po stablu.
Mlinsko-pekarska industrija u RS-u otkupila je oko 70.000 tona pšenice, što je daleko ispod godišnjih potreba koje se kreću između 230.000 i 270.000 tona. Taj manjak još jednom naglašava hroničnu zavisnost regije od uvoza, iako vlasti pokušavaju povećati domaću proizvodnju putem subvencija.
Vlada RS-a je isplatila 11,5 miliona konvertibilnih maraka (KM) podsticaja za pšenicu i dodatnih 2,5 miliona KM za regresirano dizel gorivo, pokrivajući površinu od 24.000 hektara. Prosječan prinos iznosio je šest tona po hektaru, dok je kvalitet roda ocijenjen je kao dobar.
Proizvođačima je ponuđeno mjesec besplatnog skladištenja pšenice kod otkupljivača, pod uslovom da svoj rod kasnije prodaju istom kupcu. Za sada, bosanska pšenica zadržava dobar kvalitet, ali poljoprivreda zemlje i dalje pokazuje stare slabosti – male marže, zavisnost od državne pomoći i nepredvidive vremenske uslove.
Izvor: Forbes BiH
